Semejna federacija za svetski mir i obedinuvawe

Mojot svet i jas

Mojot svet i jas go sozdadoa profesionalni edukatori od Istok i Zapad (Mira Stanecki Kozwoski, William Haines, Bronislav Bitanas, Anya Brzyska) vrz osnova na teorijata za obrazovanie na Obedinuva~kata misla.

Ovie materijali se del od u~ebnikot "Patot do qubovta" {to se koristi vo srednite u~ili{ta vo nekoi zemji na nekoga{niot Sovetski Sojuz.

Prevedovme samo eden del. Postojat i materijali za nastavnicite - kako da gi dr`at ovie predavawa i sl.

• Voved
• [to e qubov?
• Mo}ta na qubovta
• Uslovna qubov
• Bezuslovna qubov
• La`na qubov
• Ve`bi
• 2. del: Jas i mojot sosed

1. QUBOV - najgolemoto bogatstvo

Site lu|e, bez isklu~ok i so samoto svoe ra|awe, projavuvaat `elba da sakaat i da bidat sakani. Qubovta e ona ne{to za koe site nie postojano razmisluvame, za koe poetite sekoga{ odnovo pi{uvaat, za koe peja~ite sekoga{ peat. Ako vklu~i{ nekoja radio stanica, vo bilo koja zemja vo svetot, samo vo period od polovina ~as, }e dojde{ do zaklu~ok deka vo pove}eto od pesnite se opejuva qubovta. No, ne se pee samo za radosta na qubovta. Postojat mnogu pesni za qubovta koja e izgubena, za nevernata qubov, za potraga po qubovta, za toa kako lu|eto sa zaqubuvaat i kako taa qubov is~eznuva.

Zo{to lu|eto ~itaat noveli i gledaat filmovi za qubovta? Zatoa {to qubovnite prikazni dopiraat do ona {to e su{testveno vo sekoe ~ove~ko telo i du{a. Site nie sakame qubov koja kompletno }e ne ispolni i koja }e trae zasekoga{. Nieden od nas nikoga{ ne posakal da najde qubov koja }e trae samo nekolku meseci ili nekolku godini, a te{ko i deka mo`e toa da se nare~e qubov zatoa {to nikoj ne sonuva za qubov koja samo delumno }e go ispolni. Site nie sakame qubov koja celosno }e ne opie i i }e bide so nas i vo nas do krajot na na{iot `ivot. Dali postoi nekoj koj ne go posakuva toa?

No, vo isto vreme, site se pra{uvame - zo{to qubovta e tolku nepredvidliva, tolku tainstvena, tolku nedose`na? Zo{to tolku mnogu lu|e se izmameni vo qubovta? Qubovta, kako i vodata, izgleda tolku ne`na i kr{liva, no sepak, nejzinata uni{tuva~ka mo} e tolku nemilosrdna. Taa e nepostojana i nema cvrsti granici, no sepak, ~ovek mo`e vo nea da se udavi i da umre. Qubovta mo`e da povredi i da bide tolku lesno kr{liva, kako mrazot, a mo`e i da is~ezne, tolku brgu, kako oblak. No sepak, kako i vodata, qubovta e taa su{tinska supstancija koja go odr`uva na{iot `ivot. Bez qubovta, kako i bez vodata, nie ne bi mo`ele da `iveeme nitu edna sekunda. Zatoa, vredi da se obideme da ja otkrieme su{tinata na qubovta, da otkrieme {to e toa qubov. Dali treba samo da izlezeme nadvor i da ja pobarame, ili pak treba da ~ekame taa samata da dojde i da se pojavi pred nas? Dali nekoi lu|e imaat vrodena osobina da ja pronajdat i da ja neguvaat qubovta, a drugite ne? Kako mo`eme da bideme sigurni deka navistina sme ja otkrile? Dali navistina vredi da se pomine niz site onie te{kotii za da se pronajde qubovta?

[to e qubov?

Dali mo`eme da dademe definicija za qubovta? Koi se osnovnite elementi i karakteristiki na qubovta?

Naprosto ka`ano, pome|u dve li~nosti mora da postoi, taka nare~eno, "kru`no dvi`ewe" na qubovta, dokolku sakaat taa da opstane. Edna li~nost i dava qubov na druga li~nost, taa ja prima i kaj nea se ra|a `elba da vozvrati na primenata qubov. Kru`noto dvi`ewe na qubovta sozdava vrska pome|u dve li~nosti, koja nieden od niv ne saka da ja prekine. Dokolku taa vrska na vzaemna qubov, sozdadena pome|u dve li~nosti, postane dostatno jaka, tie dve li~nosti nema da se razdelat. Toga{ nikakva sila ne mo`e da ja uni{ti nivnata vrska, zatoa {to tie postanuvaat edno su{testvo. Tie ne mo`at nitu da zamislat deka bi mo`elo da postoi ne{to drugo osven nivnata qubov koja }e bide dvi`e~ka sila vo nivniot `ivot.

No, za da mo`eme da go razbereme ova, nie sepak morame da se zapra{ame, {to e toa {to sozdava i odr`uva tokmu vakov vid na qubov? Dali mo`e ponekoga{ ~inot na davawe i primawe da nalikuva na qubov, a sepak da ne e? Zo{to vzaemnoto dejstvo na qubovta, edna{ zapo~nato, ponekoga{ se prekinuva? Kako mo`e edna vrska zapo~nata so qubov da se zajakne ili da za`ivee povtorno? I dali toa navistina mo`e da se ostvari?

Postojat mnogu vidovi na vrski i odnosi pome|u lu|eto koi ne se qubov, no sepak izgledaat kako takvi. Verojatno toa e i pri~inata zo{to postojat tolku mnogu urnati sni{ta i skr{eni srca vo ovoj na{ svet.

Se {to postoi vo prirodata egzistira vo parovi. Sekoj `ivotinski vid uspeva da opstane tokmu poradi ~inot na davawe i primawe koj postoi pome|u dve su{testva koi se nadopolnuvaat. Sekoe ne{to {to postoi, duri i bez razlika dali e od `iva ili ne`iva priroda, uspeva da opstane vo svetot tokmu vrz baza na edna vzaemna vrska. Elektronot se vrti okolu protonot. Planetite se vrtat okolu Sonceto i sozdavaat vzaemna vrska so nego. Samo so vzaemnata vrska se prodol`uva vidot. @ivotot ne bi mo`el da opstane i da prodol`i da se razviva bez apsolutnoto nadopolnuvawe pome|u Severniot i Ju`niot Pol na zemjata. Sli~no na ova, na na{ata planeta Zemja postojat samo dva vida na lu|e, samo dva pola - ma` i `ena, odnosno ma{ki i `enski. I ~udesno e toa {to tie sovr{eno se nadopolnuvaat, vo sekoj pogled. Mnogu poza~uduva~ki e faktot deka na Zemjata, sekoja godina, se ra|aat podednakov broj na ma{ki i `enski deca.

Ma`ite se upateni kon nadvore{nosta, nivnata priroda gi vodi kon toa da go osvojat svetot i da go napravat `ivotot pobezbeden za `iveewe, dodeka `enite se orientirani kon vnatre{nosta, semejstvoto, da ja za~uvaat bezbednosta vo vnatre{niot svet, da go neguvaat i odgleduvaat. Taka tie zaedno sozdavaat nov `ivot.

Za ma{kiot i za `enskiot rod mo`eme da doznaeme i da nau~ime od samata priroda. Toa ne e ne{to {to go doznavame samo od seksualnite vrski i odnosi, toa e ne{to koe samata priroda go razviva so samoto ra|awe i koe bi trebalo da se neguva. Nas ne' privlekuva sprotivniot pol zatoa {to nie sme su{tinski opredeleni da go ostvarime ispolnuvaweto na na{ata li~nost preku vzaemnoto davawe i primawe qubov.

Drug kvalitet koj {to ja odrazuva prirodata na qubovta e postojanosta. Sekoja majka ja pru`a svojata qubov na svoeto dete bez voop{to i da razmisli koja e `rtvata koja taa kako majka treba da ja podnese. Taa ja dava seta svoja sila za da go rodi svoeto dete, ja `rtvuva su{tesvenata supstancija na svoeto telo za da go nahrani, bezbroj bessoni no}i bdee nad svoeto dete za da mu pomogne i da go neguva, sekoj den se gri`i za da mu pru`i sre}en i bezbeden `ivot. Koga nejzinoto dete }e porasne dali majkata mu dava smetka za toa da vidi kolkava e `rtvata koja taa ja podnela? NE. Toga{, na koj na~in i' e vozvrateno za seto ona koe taa go pru`ila za dobrobit na svoeto dete? Samo so negovata qubov, a toa e seto ona za {to se gri`i majkata. Podocna, nejzinoto dete, za vozvrat, seta onaa qubov koja ja dobilo od svojata majka ja prenesuva na sopstvenite deca.

Qubovta zna~i davawe na bezrezervna qubov, koja ne se vozdr`uva vo zavisnost od dobrite ili od lo{ite osobini na nekoja li~nost. Starata pogovorka "Qubovta e slepa" bi zna~ela deka nekoja li~nost mo`e da bide slepa vo veruvaweto deka nekoe ~uvstvo e qubov, duri i koga toa ne e navistina taka, no originalnoto zna~ewe na ovaa pogovorka e deka qubovta ne sudi za postapkite na sakanoto lice. Qubovta e taa koja veli: "Jas te sakam tebe zaradi tebe, takov, kakov {to si".

Dali edna majka bi svedo~ela protiv svojot sakan sin vo sudnicata? Duri i koga taa bi znaela deka sinot ima napraveno nekakvo lo{o delo i bi ja prifatila kaznata za storenoto delo, taa bi se borela za dobrobit na nejzinoto dete do samiot kraj, sekoga{ gledaj}i go so o~i polni so qubov. ^ovek koj {to saka na ovoj na~in, ja saka drugata li~nost i vo dobro i vo zlo.

@enata }e prodol`i da go saka svojot ma` i toga{ koga toj }e minuva niz najte{kite periodi vo svojot `ivot. Ma`ot }e ja saka svojata `ena i toga{ koga taa nepovratno }e ja zagubi svojata mladost i nejzinata kosa }e po~ne da belee. Vistinska qubov e onaa qubov koja veli: "Ti si za mene podragoceno ne{to i od samiot moj `ivot, qubovta kon tebe e edinstvenata pri~ina na moeto postoewe".

Sekoja generacija `ivee za dobrobit na slednata generacija. Qubovta `ivee za da ne' motivira i pridvi`uva kon taa cel, go osmisluva na{iot `ivot. Zatoa mnogu ~esto lu|eto velat deka za niv qubovta e duri i poskapoceno ne{to i od samiot `ivot. @ivotot, i samiot, e rezultat na qubovta. Pred ti da se rodi{, tvojot tatko i tvojata majka gi povrzala qubovta i, vo moment na nivno vzaemno vplotuvawe, ti prerasnuva{ vo egzistencija. Toa zna~i deka qubovta doa|a pred `ivotot, odnosno deka qubovta go sozdava `ivotot. I so samoto tvoe ra|awe, za tvoite roditeli ti go pretstavuva{ najvrednoto, najskapocenoto ne{to vo nivniot `ivot, koe tie ne bi go menuvale za nikakvo bogatsvo vo ovoj na{ univerzum.

Milijardi lu|e na ovaa planeta se rodile kako rezultat na qubovta koja se sozdala pome|u eden ma` i edna `ena. Celokupniot ~ove~ki rod e izgraden, odnosno, sozdaden vrz osnova na qubovta, koja postojano se prenesuva od generacija na generacija, bez voop{to da izgubi, i najmal del, od svojata vrednost.

Mo}ta na qubovta

Pitirim Sorokin, osniva~ot na [kolata za altruisti~ka qubov na Univerzitetot vo Harvard, e ubeden deka lu|eto bi trebalo da bidat zapoznati so pati{tata i so mo}ta na qubovta. Sorokin smeta deka postojat najmalku pet aspekti ili dimenzii so koi mo`e da se okarakterizira sposobnosta da se qubi.

Prvata dimenzija e intenzitetot. Mnogu pati sre}avame lu|e koi samo propovedaat za qubovta, a ne ja praktikuvaat, toga{ velime deka intenzitetot na nivnata qubov e ednakov na nula. Ponekoga{ nekoj }e mu podari nekolku pari~ki na pita~ot pokraj koj {to minuva, ili pak }e go otstapi svoeto mesto vo avtobusot, i toga{ mo`eme da ka`eme deka toj ~ovek poseduva nizok intenzitet na qubov. No, najvisokiot intenzitet na qubovta se reflektira vo na{ata re{itelnost i podgotvenost, zaradi qubovta, da go `rtvuvame i ona {to ni e najdragoceno va na{iot `ivot, a najvozvi{en primer e qubovta koja e podgotvena duri i da umre zaradi dobrobit na drugite lu|e.

Postojat pove}e poznati primeri koga nekoj vojnik, zdogleduvaj}i go svojot ranet soborec, se zatr~uva kon neprijatelskiot ogan za da go spasi drugarot. Sepak, nekolku ~asa podocna, istiot toj vojnik, mo`ebi povtorno }e bide samo eden sosema obi~en ~ovek. Toj mo`e voop{to i da ne bide prijatelski nastroen kon ranetiot kogo go spasil. Mo`ebi }e se zapra{ate {to se slu~ilo? Qubovta na vojnikot bila od mnogu kratok vek na traewe, vtora dimenzija. Pove}eto od nas ne sakaat da primaat ili da davaat qubov koja trae samo nekolku dena ili edna godina, nie sakame qubovta da trae zasekoga{. Pri~inata za vakvata na{a `elba le`i vo ve~nosta, odn., vo besmrtnosta na vistinskata qubov.

Druga dimenzija na qubovta e pro{iruvawe ili delokrug na qubovta. Postojat lu|e koi se sakaat samo sebe si ili pak gi sakaat samo svoite semejstva. Kolku e {iroka tvojata qubov? Dali na{ata qubov gi preminuva granicite pome|u rasite, nacionalnostite i religiite? Kolkav e brojot na onie lu|e koi sme gi sakale dovolno za tie da mo`at da osetat razlika vo tu|ata qubov? Ili pak poinaku da se zapra{ame, so ona staro pra{awe: "Kolku lu|e }e pla~at na tvojot pogreb?"

^etvrtiot aspekt e ~istotata odn., nevinosta na qubovta. Toa zna~i deka koga sakame nekoja li~nost, nie ja sakame zaradi samata nea, a ne zaradi toa {to go izvr{uva ili zaradi ona {to go poseduva. Onoj moment koga nie }e staneme svesni deka nekoj ni dava prividna qubov, bazirana na nekakvi skrieni, zadni nameri, nie mnogu brzo }e se po~uvstvuvame iskoristeni i degradirani.

Pettata dimenzija e adekvatnosta, vistinskata mera, {to ja pretstavuva vrskata pome|u celite na qubovta i stvarnite rezultati. Eden ~ovek mo`e vistinski i najiskreno, mnogu da ja saka svojata `ena, no rezultatite od negovata qubov sepak da bidat {tetni i povredlivi. Site nie mnogu dobro znaeme deka postojat galeni deca, koi bile razgaleni so qubov bez disciplina. Ponekoga{ qubovta treba da bide pou~na za da bide dobra i pozitivno da ne naso~uva. Neadekvatnata qubov ne e mudra, taa e slepa i neuka, poka`uva pogre{en, nepravilen izbor na prioriteti i nesoodvetno odnesuvawe. Vistinskata qubov sekoga{ pronao|a i izbira soodvetno odnesuvawe za sekoja situacija.

Uslovna qubov

Od site najrazli~ni formi na izrazuvawe na qubov, najvisoka i najzrela forma e davawe na qubov pri koe ne se o~ekuva vozvra}awe na istata. Toa e nesebi~en, nezamenliv i nepromenliv izraz na davawe qubov. Iako sekoj od nas kopnee da bide sakan, sepak, zrelata li~nost prodol`uva da saka duri i toga{ koga qubovta ne i e vozvratena. Ovaa qubov e bezuslovna qubov, qubov koja ne postavuva nitu uslovi nitu granici, qubov koja ja pru`a roditelot kon svoeto dete. Onoj roditel koj mu dava bezuslovna qubov na svoeto dete vo nieden moment ne ja meri koli~inata na dadenata qubov i ne odlu~uva deka ve}e treba da prestane, deka dovolno pru`il, zatoa {to bunarot na bezuslovnata qubov, e bunar bez dno.

Eden od najstarite i najdlaboki kopne`i, po koj te`neat site ~ove~ki su{testva, e kopne`ot za bezuslovna qubov. No, kako i da e, so tekot na na{eto rastewe i sozrevawe, `ivotot ne doveduva do situacii pri koi nie ja iskusuvame i t.n. uslovna qubov. Uslovnata qubov, odnosno qubovta koja e vodena od nekoi principi ili o~ekuvawa, ja predizvikuva i motivira li~nosta da sozree i da posegne kon yvezdite, da uspee. Na primer, eden roditel mo`e da bide gord ili da bide razo~aran od uspehot na svoeto dete, pa vo taa smisla roditelskata qubov go motivira deteto da ja zaslu`i qubovta koja ja prima. Toga{ uslovnata qubov, koja ja pru`a roditelot, go ohrabruva deteto da stane nezavisno, samodisciplinirano i odgovorno za svoite postapki. Mislata deka, so nekoja na{a postapka, sme pridonele za sre}ata na na{iot roditel, vo mnogu go razubavuva na{iot `ivot, ja vozdignuva na{ata samo-po~it i ni pomaga da po~uvstvuvame deka sme pridonele ne{to, od posebna va`nost, za nego. No, postoi golema razlika pome|u uslovnata i bezuslovnata qubov. Se razbira deka roditelskata qubov treba da bide trpeliva, tolerantna i bezuslovna, no i uslovnata qubov igra mnogu golema uloga vo procesot na na{eto sozrevawe.

No, uslovnata qubov mo`e da bide dadena i na pogre{en na~in, pa taka mo`e da predizvika pove}e {teta otkolku korist. "Zaslu`enata" qubov mo`e mnogu lesno da predizvika gorko ~uvstvo kaj nas, deka sme sakani, ne zaradi svojata li~nost, tuku zaradi postapkite so koi im ugoduvame na drugite lu|e. Koga qubovta e nezrela i se gri`i samo za ispolnuvawe na svoite `elbi i potrebi, toga{ taa se koristi za ne kontrolira i iskoristuva nas. Ovoj tip na uslovna qubov ne degradira kako li~nost i ni onevozmo`uva da bideme ona {to nie navistina sme, zatoa {to bi morale da gi ispolnime o~ekuvawata i postavenite uslovi na drugite lu|e za ja stekneme nivnata qubov:

• Jas }e te zasakam tebe, samo ako ti me saka{ mene.
• Jas }e stanam tvoj prijatel, samo ako si ti moj prijatel.
• Jas }e te sakam tebe, samo ako imame seksualni odnosi...

No, mnogu ~esto, nie sme usloveni i vo na{ata sopstvena qubov so nekoi na{i pravila i principi. Pove}eto od nas, se borat protiv sopstvenata pretpazlivost i vnatre{niot strav, koi ne ni dozvoluvaat sosema slobodno da ja poka`eme na{ata qubov. Dali smeam da si dozvolam da bidam tolku iskrena? Dali postoi mo`nost da bidam povreden? Dali mo`am da mu veruvam na ovoj ~ovek? Dali imame zaedni~ki `elbi i potrebi so mojata devojka? Dali mo`am da `iveam so nego i pokraj toa {to nekoi negovi osobini me nerviraat? Ovie opomeni ne sovetuvaat da bideme pretpazlivi vo na{ata iskrenost kon drugite lu|e, a voedno ne prinuduvaat da postavime uslovi vo na{ata otvorenost i komunikacija so drugite. No sepak, mnogu e te{ko da se prikrie qubovta.

Bezuslovna qubov

Bezuslovnata qubov ni dava ~uvstvo na mir, sigurnost i sre}a. Taa ni ka`uva deka sme sakani zaradi samite nas, a ne zaradi na{ite postapki. Nea nema potreba da ja zaslu`uvame ili da ja zdobivame i taa ne mo`e da se kontrolira. Nie sme sakani zaradi na{ata unikatnost, a ne zaradi toa {to ispolnuvame ne~ii postaveni uslovi. No, ova ne zna~i deka treba da prestaneme da se menuvame, zatoa {to ovaa qubov ne motivira vo nastojuvaweto da ja nadgraduvame na{ata li~nost. Vo atmosfera na bezuslovna qubov, nie sme slobodni da i dozvolime na na{ata li~nost da se razvie bez strav deka }e ja izgubime sakanata li~nost. Bezuslovnata qubov ni ovozmo`uva da ja jakneme na{ata samodoverba, da se smetame za dobra i pozitivna li~nost, so {to ja gradime na{ata samo-po~it.

Kako mo`e da se prepoznae ovaa qubov?

Onoj moment koga }e osoznae{ deka, i bilo {to da stori{ i bilo kakvo da e tvoeto odnesuvawe, nema da ja uni{ti qubovta koja ti ja dava sakanata li~nost, ti }e znae{ deka si sakan so bezuslovna qubov. I obratno, koga }e osoznae{ deka ne postoi ni{to {to bi mo`elo da ja prekine ili uni{ti tvojata qubov kon sakanata li~nost - toga{ ti }e sfati{ deka ti ja qubi{ taa li~nost so bezuslovna qubov. Toga{ koga }e si dozvolime da bideme bliski, sosema iskreni i intimni so edna li~nost, nie }e po~uvstvuvame deka sme povrzani so nea do krajot na na{iot `ivot, bez razlika na formata koja }e go oblikuva na{iot odnos so nea.

No, dali toa postoi vo na{ata stvarnost?

La`na qubov

Site nie sme svesni za patot po koj se dostignuva bezuslovnata qubov, no sepak realnosta, za pove}eto lu|e, e daleku, daleku poinakva. Skoro sekoj osamen poedinec kopnee da ja postigne ovaa idealna qubov, se trudi da saka, no sepak se slu~uva da bide povreden, izmamen, izneveren i razo~aran. Sekoja godina procentot na onie koi se odlu~uvaat da go prekinat svojot brak e mnogu pogolem otkolku na onie parovi koi se odlu~uvaat da stapat vo brak.

Zo{to postoi tolku golem procent na neuspeh vo bra~nite odnosi? Lu|eto se pove}e se odlu~uvaat na brak vrz osnova na seksualnite vrski zatoa {to smetaat deka tie vrski pretstavuvaat realna i vistinska qubov, no dokolku navistina postoi iskrena qubov, kako mo`e taa ednostavno da is~ezne? Izgleda deka postoi mnogu golema razlika pome|u vistinskata qubov i ona za koe nie samo pretpostavuvame deka e vistinska qubov.

Site nie mnogu lesno mo`eme da bideme vovle~eni vo la`na qubov. Vistinskata i la`nata qubov imaat ista startna, pojdovna to~ka, za nekoe kratko vreme tie duri mo`at duri i da nalikuvaat edna na druga. No, pravcite na dvi`ewe na ovie dva razli~ni na~ina na qubov, rezultiraat vo dramati~no razli~ni efekti. Vistinskata qubov e bezuslovna, nesebi~na i nepromenliva, qubov koja se pru`a za dobrobit na sakanata li~nost. Taa sozdava vistinska radost i sre}a. No, dokolku se trudime da se vlo`ime sebe si vo edna pogre{na, nevistinita qubov, toa }e rezultira la`na qubov, qubov koja se dvi`i okolu sebi~nosta na edna li~nost i vo ispolnuvaweto na momentalnite `elbi i potrebi na taa li~nost. Spored ova izgleda deka la`nata, nevistinskata qubov e uslovena qubov, odnosno qubov koja e nakloneta na promeni.

La`nata qubov mo`e i da izgleda nesebi~na na samiot po~etok, no sepak radosta i sre}ata nema da rezultiraat vo edna dolga vrska pome|u dve li~nosti, zatoa {to la`nata qubov ima svoi koreni vo neodlu~nite, egocentri~ni ~uvstva na "Jas sakam... Jas imam potreba od... Jas posakuvam da..." Kopne`ite na egocentri~nata, sebi~na qubov nikoga{ nema sosema da gi zadovolat na{ite `elbi i kopne`i, pa spored toa zadovolstvoto od tie odnosi nikoga{ ne se ostvaruva. Nikoj od nas nikoga{ ne posakuva da ostvari nekakva la`na, nevistinita qubov, no mnogu ~esto nie se lovime sebe si kako ve}e se nao|ame vo mre`ata na edna takva qubov koja bez isklu~ok, sekoga{ ne povreduva i ne razo~aruva.

Bolkite i ranite koi gi nanesuva la`nata qubov se povtoruvaat niz generaciite, no mnogu e te{ko tie bolki da se izle~at. Vo posledno vreme dosta golem broj lu|e smetaat deka treba da se vratime nanazad i da gi istra`ime idealite na semejstvoto koi treba da pretstavuvaat {kola na qubovta.

Pove}eto od nas prvite dve dekadi od svojot `ivot, vrz koi se zasniva na{iot opstanok i razvitok, im gi dol`ime na na{ite roditeli. Ova doka`uva deka na{eto semejstvo igra temelna uloga vo steknuvaweto na na{ite prvi, bazi~ni, i za ponatamo{niot `ivot mnogu bitni, iskustva. Na{eto semejstvo ne podu~uva kako da ostvarime kontakti so drugite lu|e, kako da se odnesuvame, ni gi dava prvite temelni iskustva za dobroto i zloto. Vsu{nost, preku semejstvoto, nie u~ime na mnogu rana vozrast. Pove}eto psiholozi se soglasuvaat deka temelot na detskata li~nost e oformen i izgraden, ve}e na vozrast od samo pet godini. Na{eto ~uvstvo za samo - po~it zavisi od toa dali sme sakani od na{eto semejstvo i od na~inot na koj ni e pru`ena qubovta od na{ite roditeli. I najmaloto detence mo`e da oseti dali e sakano od svoite roditeli ili ne. Semejnata atmosfera, koja izobiluva so qubov i podr{ka, e najbitnata sredina koja go oformuva ~ove~koto su{testvo vo su{testvo od dragocena vrednost.

Zatoa, sekoja li~nost navleguvaj}i vo svetot na vozrasnite, sekoj pat se soo~uva so slednite pra{awa:

• Na koj na~in jas mo`am da ja dostignam najdragocenata qubov?
• Na koj na~in mo`am da qubam nekogo, so najpo`rtvuvana i najne`na qubov?
• Kako da do`iveam qubov koja }e trae ve~no?
• Kako da do`iveam bezuslovna qubov?

1. Trudi se sekojpat da bide{ so lu|e koi se gri`at za tebe i te sakaat, so lu|e koi nema da ti postavuvaat uslovi kako da se odnesuva{ i koi nemaat nekakvi nerealni o~ekuvawa od tebe. Onie lu|e, koi za sebe, imaat sigurno i visoko ~uvstvo na samo - po~it, sekoga{ }e ti dozvolat da go zadr`i{ svojot integritet i }e te prifatat i sakaat takov kakov {to si. Dru`i se so lu|e so koi se ~uvstvuva{ prijatno i opu{teno, koi ti pomagaat da izgradi{ pozitivno ~uvstvo za samiot sebe. I vozvrati im na ist na~in.
2. Svetot e poln so sudii. Trudi se da gi zacvrstuva{ prijatelstvata so lu|e koi nema postojano da gi kritikuvaat ili osuduvaat tvoite postapki - so {to drasti~no }e go namali{ nivoto na postojana zagri`enost i nervoza, bidej}i nema da ti sudat za tvoeto odnesuvawe. Site nie `iveeme za da nau~ime kako da se sakame i po~ituvame pome|u sebe, a ne za da si sudime eden na drug.
3. Dali ova zna~i deka edna li~nost koja te saka so bezuslovna qubov sekoga{ }e bide dobra i prijatna kon tebe i deka nema ni{to da o~ekuva od tebe? "Dobro i prijatno" i "bezuslovno" se mnogu razli~ni poimi. Koga nekoj e "prijaten" kon tebe, ponekoga{ zna~i deka nekoj go odobruva na~inot na koj ti se odnesuva{, samo zaradi toa {to toj ne saka da rizikuva da te naluti ili pak stravuva da ne ja zagubi tvojata qubov ili prijatelstvoto. No, kako i da e, mnogu e poinakov odnosot so nekoja li~nost koja te saka so bezuslovna qubov. Koga nekoj te saka so bezuslovna qubov, toj postojano }e te ohrabruva da postane{ podobra li~nost, da go izvle~e{ najdobroto od sebe, mo`ebi i }e o~ekuva od tebe da go podobri{ svoeto odnesuvawe, no bez ogled na toa dali ti }e gi prifati{ negovite soveti ili }e si prodol`i{ po staro, toj }e prodol`i da te saka so nepromenet intenzitet.
4. Trudi se da si bide{, samiot na sebe, najdobar prijatel. Prestani da se kritikuva{ sebe si za sekoja storena mala gre{ka. Osoznaj gi svoite sili i mo`nosti, proceni gi svoite dobri kvaliteti i ceni gi, duri i najmalite ~ekori, na tvoeto podobruvawe i tvojot uspeh. Kolku podobro se ~uvstvuva{, tolku pove}e raste tvojata samo - doverba i toa }e ti pomogne da go podobri{ svoeto odnesuvawe kon drugite lu|e.

Ve`bi

Navedi nekolku razli~ni primeri na izrazuvawe qubov opi{ani vo literaturnite dela, od tvoeto nabquduvawe na `ivotot okolu tebe, od tvoeto sopstveno iskustvo i tn. Vo koi slu~ai dadenata qubov bila bezuslovna? Dovr{i gi slednite primeri i formuliraj nekolku svoi re~enici vo koi se postavuva nekakov uslov:

1. Jas }e te sakam tebe se dodeka...
2. Jas }e te sakam ako...
3. Jas }e bidam tvoj prijatel samo ako...
• ...izgleda{ ubavo i privle~no.
• ...prestane{ da se dru`i{ so...
• ...ne me zasrami{ pred nekogo

2. del: Jas i mojot sosed

Voved / [to e qubov? / Mo}ta na qubovta / Uslovna qubov
Bezuslovna qubov / La`na qubov / Ve`bi / Vrvot